detalj slike: Foto: Aleksa Stojković

PESMA JE DOŠLA PO MENE

Idite,

Spavajte

Sa svojim osmesima.

Pokriću vas kažiprstom desne

I palcem leve ruke.

Evo Pesma je došla po mene.

Brže,

Meni se snovi raspliću

U trećem oku,

Između noći i neonke.

Sevaju im oči zakopčane u košulji...

Pesma je došla po mene.

Spokojno,

Utisnite svoje nevinosti

U memorijske jastuke.

Ja ću da mušičarim

Po površini vaših glava...

Jer Pesma je došla po mene.

Snovima,

Idite u kalupe vaših tela

U koje staju i moj, uvek isti, san i

Voz, nepoznat grad i

Dobro poznate suze.

Pesma je došla po mene...

Idite, idite...

Da izjedem sve senke

I umesim sunce s Istoka,

Da nadođe pre zvona.

Ja ću se smiriti kada pojedem mrak.

Sad Pesma je došla po mene.

Ostavite me

Moram da se ogledam

Napupela od svega

Pa se porodim pre zore

Rodim slovima prozor u dan...

Evo Pesma je došla po mene.

Idite,

Nećete ništa propustiti.

Kada sam beslovesna

Poslednja sam rupa na svirali...

Neupotrebljiva...

Slobodno, vucite me za jezik,

Pesma je došla po mene.

Srećom...

Sutra će i po vas doći...

Ostavite me zato sada

Da se snađem u vašem sutra

Služila sam svima,

Sada služim samoj sebi...

I Pesmi što je došla po mene.

Idite brže, spokojno

Snovima idite, idite...

Samo idite, slobodno.

Srećom, dobro ću biti.

Da me zaceli...

Samo, Pesma je došla po mene.

Песникиња Дајана Петровић у сусрет песми Фото; Алекса Стојковић

PODELITE OVAJ TEKST NA: